Šta znači biti prozjumer?

Prozjumeri koriste proizvedenu električnu energiju za sopstvene potrebe, a viškove koji nastanu kada proizvodnja prevazilazi potrošnju, prebacuju u elektrodistributivni sistem koji se ponaša kao virtuelna baterija, i koriste ih kasnije kada imaju potrebu za većom količinom električne energije nego što mogu da proizvedu.

Ovo je najkraće objašnjenje.

Kako budete napredovali kroz tekst, ovo objašnjenje će postati sve detaljnije i jasnije. Ali, krenimo redom.

Zakonodavstvo Republike Srbije definiše prozjumera kao „kupca-proizvođača“ električne energije i zakonska definicija glasi:
„Kupac – proizvođač je krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije isporučuje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem.“

Kao što vidite, svaki krajnji kupac električne energije može postati prozjumer, čime je omogućeno da svako može da uzme učešće u proizvodnji energije za sopstvene potrebe.

Da li znate da Srbija ima oko 30% više sunčevog zračenja u odnosu na region centralne Evrope, a ima daleko manje instaliranih solarnih elektrana nego Nemačka, Slovačka, Češka, Mađarska?

U skladu sa principima na kojima počiva institut „kupac-proizvođač“, tako izgleda i način rada solarne elektrane.

Solarni paneli proizvode jednosmernu električnu energiju, nakon čega ona prolazi kroz pretvarač i postaje naizmenična struja koju i inače koristimo.

Struja prolazi kroz unutrašnje instalacije i trošimo je odmah za rad uređaja.

Ako imamo veću proizvodnju od potrošnje, nastali viškovi prolaze kroz dvosmerno brojilo i prebacuju se u distributivnu mrežu koju koristimo kao virtuelnu bateriju.

Više informacija o opremi za solarnu elektranu možete pronaći u tekstu: POTREBNA OPREMA

Biti prozjumer u Srbiji može biti veoma isplativo.

1. Ostvarićete dugoročne uštede na računu za električnu energiju (najmanje sledećih 25 godina),
2. Zaštitićete se od „skokova“ cene električne energije za deo sopstvene potrošnje,
3. Delimično ćete smanjiti zavisnost od Elektroprivrede Srbije,
4. Dodatno ćete uštedeti na izgradnji solarne elektrane, ako koristite subvencije koje su vam na raspolaganju.

Naravno, sve zavisi od vaše potrošnje električne energije, vaše želje da se bolje prilagodite novim obrascima potrošnje, kao i od nastavka prilagođavanja zakonodavstva potrebama „kupaca-proizvođača“.

Postoje i dodatni razlozi zašto je dobro da imamo što više solarnih elektrana.

1. Čistiji vazduh, nema sagorevanja fosilnih i drugih čvrstih goriva,
2. Otvaraju se nova „zelena“ radna mesta u lokalnim sredinama,
3. Lokalna proizvodnja električne energije smanjuje zavisnost od uvoza,
4. Pomaže stabilnosti distributivne mreže,
5. Smanjuje se emisija gasova koji doprinose ubrzavanju klimatskih promena.

Trenutno, najveću korist imaju domaćinstva koja troše velike količine energije i ulaze u „crvenu zonu“ potrošnje, kao i oni koji se nalaze u višoj „plavoj zoni“. Što je potrošnja niža, to je i period povraćaja investicije duži.

Iako deluje kontra-intuitivno, uzrok ovakve situacije je subvencionisana cena električne energije, koja ne oslikava njenu realnu vrednost na tržištu, pa su ulaganja u sopstvenu elektranu nesrazmerno velika u odnosu na cenu električne energije. U poslednje vreme je postalo jasno da nije moguće održavati cenu struje na ovako niskim nivoima, zbog čega je cena podignuta 3 puta u periodu od decembra 2022. do oktobra 2023. Ovaj trend će se sigurno nastaviti i u budućnosti (maj 2024. još 8% poskupljenja), zbog čega je solarna elektrana jedan od načina da se delimično zaštite od novih skokova cene električne energije u budućnosti.

Da bismo razumeli osnove instituta prozjumera, krenućemo od zakonske definicije koja nam daje osnovni funkcionalni okvir „kupca-proizvođača“. Obratite pažnju na boldirane reči – one su ključne za lako razumevanje ovog koncepta.

(1) „Kupac – proizvođač je krajnji kupac koji je na (2) unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije (3) iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za (4) snabdevanje sopstvene potrošnje, a (5) višak proizvedene električne energije isporučuje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem.“

Ovih 5 tačaka su osnovne odlike instituta „kupac-proizvođač“. Hajde da prođemo kroz svaku od njih.

(1)„Kupac – proizvođač je krajnji kupac – možemo reći da je svako od nas krajnji kupac električne energije i to se ne menja kada postanete prozjumer. I dalje ste povezani na elektrodistributivni sistem, kao i ostali potrošači električne energije. To je neophodno, obzirom da je praktično nemoguće pokriti stalnu potrošnju samo iz sopstvene elektrane koja je na obnovljive izvore energije. Obnovljivi izvori su varijabilne prirode i zavise od vremenskih uslova, sunca, vetra, perioda godine, itd…

(2) unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije – proizvodni objekat (elektrana) se povezuje sa sopstvenim instalacijama, kako bi proizvedena električna energija bila korišćena odmah, za aktivnu potrošnju, a viškovi koji se ne troše u realnom vremenu se prebacuju u elektrodistributivni sistem. Priključivanje proizvodnog objekta (elektrane) na sopstvenu instalaciju je ključna razlika između „proizvođača električne energije“ i „kupca-proizvođača“ i direktno je povezano sa osnovama koncepta prozjumera.

(3) iz obnovljivih izvora energije – ovo je apsolutno obavezujuće, da se proizvodi čista energija iz obnovljivih izvora, a najpre se misli na solarne elektrane koje su najjeftinije i najjednostavnije za izgradnju i održavanje.

(4) snabdevanje sopstvene potrošnje – kao što smo videli i u tački (2), povezivanjem elektrane na sopstvenu instalaciju omogućavamo sebi da „direktno“ trošimo električnu energiju koju proizvodimo, odnosno da snabdevamo sopstvenu potrošnju.

Ovaj deo definicije je veoma važan, obzirom da je ovo stav koji je izazvao najviše nerazumevanja i nezadovoljstva kod izvesnog broja prozjumera koji se nisu blagovremeno informisali o celom konceptu, i ušli u izgradnju solarne elektrane bez jasnog razumevanja instituta „kupac-proizvođač“. Zato ćemo posebno istaći ovo objašnjenje.

Sopstvena potrošnja je ono što direktno potrošite, pre nego što nastanu viškovi. Sopstvena potrošnja je najjeftiniji oblik potrošnje električne energije – troškovi po kilovat-satu (kWh) su najmanji (ukupna cena proizvodnog objekta koja je podeljena sa brojem proizvedenih kilovat-sati u periodu eksploatacije elektrane). To znači da ste, za taj deo potrošnje (direktna, pre isporuke viškova u elektrodistributivni sistem), zaštićeni od poskupljenja cena električne energije za ceo period eksploatacije elektrane.

(5) višak proizvedene električne energije isporučuje u distributivni sistem – ovo je druga odlika koja je ključna za razumevanje koncepta „kupac-proizvođač“. Već smo spominjali viškove, u prethodnim segmentima, ali hajde da dodatno pojasnimo kako nastaju viškovi i kako se troše.

Ako imate solarnu elektranu, očigledno je da ćete leti proizvoditi daleko veće količine struje nego zimi, zato što dan traje duže i nebo je daleko vedrije nego u hladnim mesecima. Naravno, imaćete proizvodnju i tokom zimskih meseci, ali najveći deo proizvedene električne energije će biti proizveden u najsunčanijim mesecima u godini – od aprila do novembra.

Viškovi nastaju kada je trenutna proizvodnja veća od trenutne potrošnje električne energije. Solarni sistem automatski prebacuje viškove u elektrodistributivni sistem (virtuelna baterija), koji se „beleže“ kao određena vrsta kredita, i koriste se u sledećim mesecima za smanjivanje broja preuzetih kilovat-sati iz elektrodistributivne mreže.

Viškovi koje preuzimate iz elektrodistributivne mreže, mogu se preuzeti isključivo u istoj tarifi u kojoj su viškovi predati, što je u slučaju solarne elektrane – viša (dnevna) tarifa (VT), ukoliko ste na višetarifnom merenju. Ukoliko ste na jednotarifnom, onda viškove možete preuzeti u bilo kom periodu dana, obzirom da za vas važi jedinstvena tarifa.

Kredit u kilovat-satima je moguće prenositi od 1. aprila tekuće godine do isteka perioda poravnanja – 31. marta naredne godine. Nakon toga, ti viškovi ostaju u sistemu, i prema trenutnom zakonodavstvu, ne postoji naknada za te viškove koji su ostali neiskorišćeni.

Važno je imati u vidu i činjenicu da, zbog načina obračuna, i viškovi imaju određenu cenu kada ih preuzimate iz elektrodistributivne mreže.

Cena preuzimanja viškova iz mreže

3,879 dinara (mrežarina, odnosno, naknada za pristup elektrodistributivnom sistemu)

+ 7,5% (akciza)

+ 20% (porez na dodatu vrednost)

UKUPNO: 5,02 dinara po kilovat-satu

U praksi, dnevni obrasci proizvodnje i potrošnje električne energije u domaćinstvu izgledaju slično kao na ilustraciji.

Možemo uočiti da je proizvodnja najviša u trenucima kada je Sunce najviše na nebu, a da je potrošnja najviša u ranim jutarnjim i večernjim časovima.

To je jedan od izazova u kojem vam pomaže koncept „kupac-proizvođač“, pa možete da prebacite proizvedene viškove u elektrodistributivni sistem, i naknadno ih preuzmete, kada budete imali potrebu.

Ilustracija: Nastanak dnevnog viška proizvodnje električne energije u domaćinstvu sa solarnom elektranom

Kao što smo pomenuli, usled dužine dana i broja Sunčanih časova, elektrana više energije proizvodi leti nego zimi, pa samim tim u tom periodu i brže „gomilate“ viškove.

Grafikon: Nastanak godišnjih viškova proizvodnje električne energije u domaćinstvu sa solarnom elektranom

Najbolje je svu električnu energiju potrošiti odmah u trenucima kada je proizvodite.

Viškove možete smanjiti ukoliko uskladite proizvodnju i potrošnju – struju treba trošiti onda kada je najviše ima, a to je u dnevnim časovima.

Kada dobro upravljate proizvodnjom i potrošnjom maksimalno ćete smanjiti račun za električnu energiju i ujedno smanjiti period povraćaja sredstava uloženih u solarnu elektranu.

To će zahtevati male promene u navikama – najveće potrošače, poput mašine za pranje veša ili sudova, ćete uključivati u periodima kada je najveća potrošnja i time direktno trošiti energiju koju proizvodite.

Dobra vest je da postoji sve više mogućnosti za prilagođavanje potrošnje i dnevne proizvodnje, na primer – odloženi start ukoliko ste sprečeni da uređaje sami uključujete. Pored toga, postoje i različiti „pametni“ uređaji (prekidači, utičnice, kontroleri) koji vam mogu pomoći da programirate uključivanje najvećih potrošača u periodu kada imate najveću proizvodnju. Čak i uz pomoć nekih pametnih brojila koja mogu biti deo solarnog sistema, mogu biti programirana da kontrolišu rad određenih uređaja u skladu sa trenutnom proizvodnjom električne energije.

Sopstvena proizvodnja i nastanak viškova su ključni za razumevanje celokupnog koncepta „kupca-proizvođača“.

Ovo je bio najčešći uzrok nezadovoljstva prozjumera koji se nisu informisali o mogućnostima unutar ovog koncepta, pa su gradili prevelike elektrane i proizvodili previše viškova koji su ostali u elektrodistributivnom sistemu po isteku perioda poravnanja, bez prava na naknadu.

Viškovi predati bez mogućnosti naknade u prvom obračunskom periodu (2022/2023)
Izvor: EPS Snabdevanje

Najveću količinu viškova su predali prozjumeri sa najvećim elektranama, što samo govori da je njihova elektrana daleko veća od njihovih stvarnih potreba. Ukupno 19% prozjumera je predalo preko 500kWh praveći ukupno 82% svih viškova koji su napravljeni u prvom obračunskom periodu.

Kao što vidite, sopstvena potrošnja i viškovi su ključni deo koncepta „kupac-proizvođač“.

Kako biste izbegli stvaranje nepotrebnih viškova, izuzetno je važno da elektrana bude projektovana u skladu sa vašom godišnjom potrošnjom.

Kako se to radi pogledajte u tekstu: KAKO ODREDITI VELIČINU SOLARNE ELEKTRANE?