Prozjumerski rečnik
Prozjumerski rečnik
Obnovljivi izvori energije su prirodni resursi koji se kontinuirano obnavljaju i čije korišćenje ne iscrpljuje zalihe. Ovi izvori uključuju solarnu energiju, energiju vetra, vode i geotermalnu energiju;
Krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije isporučuje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem.
Predstavlja električnu energiju koju kupac-proizvođač proizvodi i direktno troši na mestu nastanka za sopstvene potrebe. Sopstvena potrošnja se ne vidi na računu za električnu energiju, obzirom da se troši odmah i ne „prolazi“ kroz dvosmerno brojilo.
Način obračuna neto električne energije, pri kome se viškom isporučene električne energije, u toku jednog meseca, umanjuje količina neto električne energije u toku narednog obračunskog perioda, u skladu sa zakonom.
Vat, Merna jedinica za snagu. Koristi se za označavanje snage instalisanog proizvodnog objekta, ili maksimalne snage uređaja koji je potrošač.
1000 Vati.
Kilovat-sat, predstavlja količinu energije koja se proizvodi ili troši kada uređaji sa snagom od jednog kilovata (kW) rade tokom jednog sata.
Na primer, ako uređaj ima snagu od 1 kilovata i radi neprekidno tokom 1 sata, onda će potrošiti 1 kilovat-sat električne energije. Ova jedinica se koristi i za merenje potrošnje električne energije, kao i za obračunavanje troškova električne energije na računima za električnu energiju.
Je snaga koju je operater distributivnog sistema (Elektrodistribucija Srbije) odobrio na zahtev kupca. Ova snaga se može smanjiti ili povećati, i u najvećem broju slučajeva je 17,25 kW za domaćinstva.
Zakon o korišćenju OIE, predviđa da instalisana snaga proizvodnog objekta za kupce-proizvođače koji su domaćinstva ne može biti veća od odobrene snage priključka, odnosno najviše do 10,8 kW.
Kada elektrana proizvodi veću količinu električne energije u odnosu na trenutnu potrošnju nastaju viškovi u proizvodnji koji se isporučuju u distributivni sistem. Viškovi se prebacuju u sledeći mesec i koriste se za smanjenje količina preuzete električne energije, isključivo u istoj tarifi u kojoj su viškovi isporučeni u mrežu.
Po pravilu traje jedan kalendarski mesec.
Predstavlja period od godinu dana. Počinje 1. aprila, a završava se 31. marta naredne godine.
Ukoliko krajnji kupac ima dvotarifno brojilo, električna energija se obračunava u višoj (VT) i nižoj tarifi (NT). U zavisnosti od dela Srbije u kome živite, viša tarifa počinje u 6, 7 ili 8 časova ujutro, a završava se 16 sati kasnije.
Viša tarifa u Srbiji
- Vojvodina – od 7 do 23 časa
- Beograd – od 8 do 24 časa
- Ostatak Srbije – od 6 do 22 časa
Niža tarifa se obračunava u toku drugih 8 sati.
U slučaju posedovanja jednotarifnog brojila, električna energija se uvek obračunava po jednoj tarifi (JT), odnosno ceni određene zone potrošnje.
- Tarifni stav za racionalnu potrošnju – ZELENA ZONA, obuhvata mesečnu potrošnju do 350 kWh;
- Tarifni stav za umerenu potrošnju – PLAVA ZONA, obuhvata mesečnu potrošnju preko 350 kWh do 1600 kWh;
- Tarifni stav za veliku potrošnju – CRVENA ZONA, obuhvata mesečnu potrošnju preko 1600 kWh.
Predstavlja količinu električne energije preuzetu iz elektrodistributivnog sistema.
Predstavlja količinu električne energije koju objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora isporuči u elektrodistributivni sistem;
Predstavlja neto razliku između ukupno isporučene i preuzete električne energije.
Objekat za proizvodnju električne energije iz energije Sunca. U domaćinstvima, najčešće pričamo o solarnim elektranama koje su postavljene na krov porodične kuće.
Termin koji se odnosi na koncept koji omogućava privremeno skladištenje viškova električne energije u elektrodistributivni sistem. Na ovaj način nemate potrebu za posedovanjem fizičke baterije u kojoj skladištite električnu energiju.
Svi krajnji korisnici, uključujući i prozjumere, koji su priključeni na elektrodistributivni sistem, plaćaju ovu naknadu za distribuciju energije i korišćenje elektrodistributivne mreže. Ova naknada je jednako raspoređena na sve krajnje korisnike iz iste kategorije potrošača, u skladu sa njihovom mesečnom potrošnjom električne energije.
Kod krajnjih kupaca koji nisu prozjumeri, cena naknade nije posebno predstavljena već je uračunata u cenu električne energije.
Prozjumerima se ova naknada obračunava iz dva dela:
1. mrežarina na utrošenu energiju je već uračunata u cenu struje
2. mrežarina na razliku između preuzete i utrošene električne energije
Iako je cena mrežarine povezana sa potrošnjom (u kWh) krajnjeg korisnika, sama formula za njeno izračunavanje je daleko kompleksnija. Naknada se koristi za pokrivanje troškova poslovanja i upravljanje distributivnim sistemom u cilju obezbeđivanja kratkoročne i dugoročne sigurnosti snabdevanja i bezbednosti rada sistema.
Plaćanje ove naknade je definisano Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije – član 57, stav 1. Za prozjumere se obračunava na ukupno preuzetu električnu energiju u iznosu od 0,801 din/kWh. Na ovaj iznos se dodatno plaćaju PDV i akciza.
Plaćanje ove naknade je definisano Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Za prozjumere se obračunava na ukupno preuzetu električnu energiju u iznosu od 0,015 din/kWh. Na ovaj iznos se dodatno plaćaju PDV i akciza. Usvojen je novi Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, i od 1. januara 2024. godine za prozjumere će se obračunavati samo na preuzetu električnu energiju.
