Viškovi električne energije
Viškovi električne energije
Solarna energija spada u kategoriju varijabilnih obnovljivih izvora energije, što znači da proizvodnja električne energije iz solarne elektrane direktno zavisi od količine i trajanja Sunčevog zračenja u toku dana.
Očigledno je da ćete leti proizvoditi daleko veće količine struje nego zimi, zato što dan traje duže i nebo je daleko vedrije nego u hladnim mesecima.
Naravno, imaćete proizvodnju i tokom zimskih meseci, ali najveći deo proizvedene električne energije će biti proizveden u najsunčanijim mesecima u godini – od aprila do novembra.
Ali, imate i potrošnju. Kod koncepta neto-merenja, sva proizvedena energija koja je odmah potrošena u domaćinstvu, odnosno, nije prošla kroz dvosmerno brojilo, ne postaje predmet obračuna – to je sopstvena potrošnja.
Kada proizvodnja prevaziđe potrošnju, tada nastaju viškovi, koji se automatski prebacuju u distributivnu mrežu i obračunavaju kao kredit u kilovat-satima.
Ovaj kredit se koristi sledećeg meseca za smanjivanje broja preuzetih kilovat-časova iz elektrodistributivne mreže, u istoj tarifi u kojoj su viškovi predati.
Kredit je moguće prenositi od 1. aprila tekuće godine do isteka obračunskog perioda, 31. marta, naredne godine. Nakon toga, ti viškovi ostaju u sistemu, i prema trenutnom zakonodavstvu, ne postoji naknada za te viškove koji su ostali neiskorišćeni.
Važno je imati u vidu i činjenicu da, zbog načina obračuna, i viškovi imaju određenu cenu. Kada se preuzimaju viškovi iz elektrodistributivnog sistema, plaća se cena mrežarine (3,879 dinara) uvećana za vrednost akcize (7%) i poreza na dodatu vrednost (20%), tako da vas preuzeti kilovat-sat viškova košta 4,98 dinara po kilovat-satu.
Dnevni i mesečni viškovi
U praksi, obrasci proizvodnje i potrošnje električne energije u domaćinstvu izgledaju slično kao na ovoj ilustraciji.
Grafikon: Nastanak dnevnog viška proizvodnje električne energije u domaćinstvu sa solarnom elektranom
Na ilustraciji je uočljivo da je proizvodnja najviša u trenucima kada je Sunce najviše na nebu, a da je potrošnja najviša u ranim jutarnjim i večernjim časovima. To je jedan od izazova u kojem vam pomaže koncept „kupac-proizvođač“, pa možete da prebacite proizvedene viškove u elektrodistributivni sistem, a predatu struju preuzmete u periodu kada nemate proizvodnju.
Na sličan način se vide i mesečni viškovi. Kao što smo pomenuli, usled dužine dana i broja Sunčanih časova, elektrana više energije proizvodi leti nego zimi, pa samim tim u tom periodu i brže „gomilate“ viškove.
Grafikon: Nastanak godišnjih viškova proizvodnje električne energije u domaćinstvu sa solarnom elektranom
Šta se dešava sa viškovima električne energije koju napravimo?
Kada dobro upravljate proizvodnjom i potrošnjom maksimalno ćete smanjiti račun za električnu energiju i ujedno smanjiti period povraćaja sredstava uloženih u solarnu elektranu.
Najbolje je svu električnu energiju potrošiti odmah u trenucima kada je proizvodite. Ako to nije moguće, onda morate pronaći način da na što efikasniji način potrošite viškove.
Viškove možete smanjiti u velikoj meri ukoliko uskladite proizvodnju i potrošnju – struju treba trošiti onda kada je najviše ima, a to je u dnevnim časovima.
Sve je više mogućnosti za prilagođavanje potrošnje i dnevne proizvodnje. Potrebno je malo privikavanja na drugačija vremena upotrebe uređaja koji su veliki potrošači i njihovo bolje vremensko programiranje (odloženi start npr.) ukoliko ste sprečeni da ih uključujete lično.
Ali šta ako ne možete da iskoristite svu struju i oni postanu viškovi?
U zavisnosti da li ste na jednotarifnom ili višetarifnom merenju, od toga zavisi i kako ćete „povlačiti viškove“ kada su vam potrebni. Jednotarifno merenje računa svu preuzetu električnu energiju po jednoj ceni, dok u višetarifnom su različite cene za dnevnu i noćnu tarifu.
Preuzimanje viškova iz mreže važi samo za onu tarifu u kojoj su viškovi predati.
Ako ste predavali viškove u višoj tarifi, što je slučaj sa solarnim elektranama, onda samo u višoj tarifi možete „preuzeti“ svoje viškove.
Nakon prvog zvaničnog preseka u okviru instituta kupac-proizvođač, od 31.03.2023. godine, prozjumeri su predali bez naknade ukupno 407 MWh.
Predata energija (kWh) | Broj mernih mesta | Udeo kupaca-proizvođača (%) | Ukupno u MWh | Udeo isporučene energije (%) |
Bez viškova | 578 | 50% | 0 | 0 |
<500 kWh | 359 | 31% | 74 | 18% |
501-1000 kWh | 99 | 9% | 70 | 17% |
1001-2000 kWh | 69 | 6% | 96 | 24% |
>2000 kWh | 45 | 4% | 167 | 41% |
1150 | 407 |
Viškovi predati bez mogućnosti naknade u prvom obračunskom periodu (2022/2023)
Izvor: EPS Snabdevanje
Kao što se vidi u tabeli, najveću količinu viškova su predali prozjumeri sa najvećim elektranama, što samo govori da je njihova elektrana daleko veća od njihovih stvarnih potreba. Upravo zbog toga je važno pravilno dimenzionisati elektranu za sopstvenu potrošnju. Ukupno 19% prozjumera je predalo preko 500kWh praveći ukupno 82% svih viškova koji su napravljeni u prvom obračunskom periodu.
Upravo zato, da biste izbegli stvaranje nepotrebnih viškova, izuzetno je važno da dobro dimenzionišete elektranu i uskladite proizvodnju i potrošnju.
Podsećamo vas da, zbog načina obračuna, i viškovi imaju određenu cenu. Kada se preuzimaju viškovi iz elektrodistributivnog sistema, plaća se cena mrežarine (3,879 dinara) uvećana za vrednost akcize (7%) i poreza na dodatu vrednost (20%), tako da vas preuzeti kilovat-sat viškova košta 4,98 dinara po kilovat-satu.
Nakon isteka obračunskog perioda, 31. marta, svake godine viškovi ostaju „kao poklon“ distributivnom sistemu, obzirom da prema trenutnom zakonodavstvu, ne postoji naknada za viškove koji su ostali neiskorišćeni.