Kako povećati direktnu potrošnju struje iz solarne elektrane

Isplativost izgradnje i korišćenja solarne elektrane zavisi od brojnih faktora, kao što su broj sunčanih sati, veličina elektrane, cena ugrađene opreme, cena struje, način obračuna električne energije, ali i način potrošnje električne energije u domaćinstvu.

U ovom tekstu ćemo razmotriti kako direktna potrošnja električne energije iz solarne elektrane može doprineti povećanju uštede i još manjim računima za struju.

Grafik koji se nalazi u nastavku ilustruje kako, otprilike, izgledaju profili potrošnje u domaćinstvu, profil proizvodnje solarne elektrane, kao i zone koje nastaju „preklapanjem“ profila proizvodnje i potrošnje.

Kao što možemo primetiti najveća potrošnja je smeštena u jutarnjim i večernjim časovima, zbog naših aktivnosti u domaćinstvu – priprema doručka, večere ili sutrašnjeg ručka, upotreba bojlera, i drugih uređaja u domaćinstvu. Najmanja potrošnja je rezervisana za period dana kada najmanje vremena provodimo kod kuće, pa time i koristimo najmanje električne energije.

Sa druge strane, upravo u tom periodu solarna elektrana proizvodi najveću količinu električne energije.

Ako ponovo pogledamo grafik videćemo i površinu koja je obeležena svetlo sivom bojom i ona predstavlja električnu energiju koja je direktno potrošena.

U tamno sivoj boji električna energija koja nije iskorišćena. Ona je prošla kroz naše dvosmerno brojilo i postala višak koji je isporučen u elektrodistributivni sistem (virtuelnu bateriju), a koji ćemo moći da preuzmemo kasnije kada nam proizvodnja bude manja od potrošnje.

Direktna potrošnja podrazumeva korišćenje električne energije proizvedene putem solarne elektrane u trenutku kada je ona generisana. Ovo znači da vaši uređaji koriste solarnu energiju dok sunce sija, bez potrebe za skladištenjem ili vraćanjem energije u mrežu.

Ključna prednost direktne potrošnje je što se takva energija ne “prolazi” kroz brojilo i stoga ne ulazi u obračun računa za struju.

Cena kilovat-sata u direktnoj potrošnji je – efektivno nula (0) dinara.

Kada direktna proizvodnja prelazi potrošnju, nastaju viškovi koji prolaze kroz brojilo i koji se privremeno odlažu u elektrodistributivni sistem. Njih povlačimo naknadno kada nam potrošnja prelazi proizvodnju u tarifi u kojoj smo predali viškove.

Cena kilovat-sata naših viškova kada ih preuzimamo je bruto pet (5) dinara.

Dobra okolnost je što ista cena od 5 dinara važi za bilo koju zonu potrošnje – zelenu, plavu ili crvenu.

Dok u slučaju kada nemamo viškove i kupujemo električnu energiju od EPS-a, kupujemo struju u višoj tarifi, po sledećim cenama: zelena zona (12,80 rsd/kWh), plava zona (18,68 rsd/kWh), crvena zona (36,30 rsd/kWh).

Stavili smo ove cene u tabelu, kako bi vam bilo lakše da sagledate razlike.

Zbog nulte cene kilovat-sata, direktna potrošnja je jedan od glavnih faktora koji smanjuju račun za električnu energiju, a time ujedno ubrzavate i povraćaj investicije u solarnu elektranu.

Evo nekoliko predloga kako da povećate direktnu potrošnju, poređanih od najjeftinijih do skupljih opcija:

1. Promena navika i obrazaca upotrebe uređaja
Najjednostavniji način za povećanje direktne potrošnje je prilagođavanje svakodnevnih navika.

• Prebacite rad uređaja poput bojlera, mašine za pranje i sušenje veša ili sudova na period dana kada je solarna elektrana najproduktivnija;
• Planirajte aktivnosti poput usisavanja ili pripreme hrane tokom najsunčanijih sati;

Iako neke aktivnosti zahtevaju vaše prisustvo, većina modernih uređaja ima opciju odloženog starta.

2. Korišćenje funkcije odloženog starta
Ukoliko uređaj poseduje opciju odloženog starta, možete ga programirati da započne rad tokom najveće proizvodnje solarne elektrane.

• Pre polaska na posao programirajte uređaje da rade u periodu maksimalne proizvodnje (11-15h);
• Balansirajte snagu uređaja (uključivanje i isključivanje) prema trenutnoj proizvodnji elektrane, nemojte uključivati uređaje tako da njihova ukupna snaga prelazi maksimalnu snagu elektrane. Informacije o snazi uređaja i trajanju ciklusa obično su dostupne na deklaraciji proizvoda.

3. Pametne utičnice
Za uređaje koji nemaju funkciju odloženog starta, pametne utičnice koje se kontrolišu putem bežičnog interneta su odlično rešenje. Ove utičnice možete nabaviti po ceni od oko 1.000 dinara, a omogućavaju vam da daljinski uključujete i isključujete uređaje, poput bojlera, putem aplikacije na mobilnom telefonu.

4. Punjenje električnih vozila i baterijskih uređaja
Najsunčaniji deo dana idealan je i za punjenje električnih vozila (automobila, bicikala, trotineta) i drugih uređaja sa baterijama (laptopova, telefona, robota-usisivača).

5. Postavljanje baterijskih sistema
Baterijski sistemi omogućavaju skladištenje viškova električne energije i njihovo korišćenje tokom večernjih i jutarnjih sati. Iako je ovo najskuplja opcija, daje najveću fleksibilnost i autonomiju.

Napomena:

• Za instalaciju baterijskog sistema potreban je hibridni inverter koji podržava rad sa baterijama.
• Prema zakonodavstvu, baterije se mogu puniti isključivo iz solarne elektrane, a ne iz elektrodistributivne mreže.

Cene baterijskih sistema se postepeno smanjuju, ali još uvek predstavljaju značajnu investiciju, posebno za domaćinstva koja koriste neto-merenje sa potpunim snabdevanjem, koja koriste elektrodistributivni sistem za skladištenje viškova.