Da li se prozjumerima više isplati da budu na jednotarifnom ili dvotarifnom merenju?

19. decembar 2024.

Autori: Ivana Jovčić i Vladan Šćekić

Ako imate solarnu elektranu ili razmišljate o njenoj izgradnji, sigurno ste se barem jednom zapitali: Šta je isplativije – jednotarifno ili dvotarifno merenje?

Ovo pitanje dobili smo mnogo puta, pa smo odlučili da ga detaljno istražimo koristeći stvarne podatke, kao i u prethodnoj Analizi, iz domaćinstva u Sremu sa solarnom elektranom od 7,36 kWp, u periodu od aprila 2023. do marta 2024.

U poslednje dve godine, došlo je do značajnih promena u cenama električne energije, kao i načinu obračuna troškova za kupce-proizvođače koji su domaćinstva. Za potrebe ovog pregleda, obračun troškova urađen je na osnovu trenutno važećih cena i načina obračuna za prozjumere koji su domaćinstva.

Ključne razlike između dvotarifnog i jednotarifnog merenja

Prednosti dvotarifnog merenja:

Veće uštede za domaćinstva koja veći deo energije troše tokom noći (niža tarifa).
Pogodnije za domaćinstva sa fleksibilnim navikama potrošnje (npr. uključivanje uređaja tokom jeftine tarife).

Prednosti jednotarifnog merenja:

Jednostavniji obračun – nema potrebe da razmišljate o vremenu potrošnje.
Bolje je za domaćinstva sa ravnomernom potrošnjom tokom dana i noći.

Na osnovu važeće legislative, na dvotarifnom merenju, prozjumeri mogu da povuku viškove, koje su prethodno predali – isključivo u tarifi u kojoj su i predali. Budući da solarna elektrana radi u toku dana, kada sija Sunce, viškovi nastaju u toku više tarife.

Za razliku od dvotarifnog, jednotarifno merenje omogućava povlačenje viškova iz mreže tokom celog dana, bez razlike između “jeftine” i “skupe” struje.

Stvarni podaci o proizvodnji i potrošnji na dvotarifnom merenju

Domaćinstvo u našoj analizi koristi dvotarifno merenje, što znači da električnu energiju obračunava po višoj i nižoj tarifi. Solarna elektrana je gotovo savršeno projektovana i izgrađena u skladu sa potrošnjom domaćinstva u višoj tarifi.

U periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine, njihova solarna elektrana proizvela je 9.563 kWh električne energije – 5.927 kWh je poslato u mrežu kao višak, dok je 3.636 kWh direktno potrošeno unutar domaćinstva.

U toku posmatranog perioda, domaćinstvo je potrošilo ukupno 14510 kWh.

Domaćinstvo je sve svoje potrebe za električnom energijom u višoj tarifi, zadovoljilo iz sopstvene proizvodnje, odnosno od EPS-a je jedino kupilo energiju za zadovoljavanje potreba u nižoj tarifi.

Koristeći trenutne cene i obračun za prozjumere, domaćinstvo na dvotarifnom merenju platilo bi ukupno 64.134 RSD godišnje, što je čak 70% manje nego da nema solarnu elektranu (207.342 RSD).

Kako bi izgledao obračun na jednotarifnom merenju?

Podsetićemo, od aprila 2023. do marta 2024. godine, posmatrana solarna elektrana proizvela je 9.563 kWh električne energije – 5.927 kWh je poslato u mrežu kao višak, dok je 3.636 kWh direktno potrošeno unutar domaćinstva. U toku tog perioda, domaćinstvo je potrošilo ukupno 14510 kWh.

Da bismo u potpuosti mogli da sagledamo razliku u načinu merenja, moramo prvo da analiziramo samu potrošnju domaćinstva. Pre svega, osnovna razlika se pravi u potrošnji viškova električne energije, koji se sada troše i u periodima kada je na dvotarifnom merenju „na snazi“ niža tarifa.

Na grafiku možemo uočiti razlike u mesečnim profilima potrošnje i primetiti da se količina viškova mnogo brže smanjuje na jednotarifnom merenju.

Zanimljivo je primetiti da, u slučaju jednotarifnog merenja, u periodu jun-novembar, domaćinstvo ne bi moralo da kupi od EPS ni jedan kilovat-sat električne energije. Međutim, tako potrošeni viškovi dovode do toga da u zimskim mesecima kada je povećana potrošnja, veliki deo električne energije mora da se kupuje od EPS. To je najizraženije u aprilu, nakon perioda poravnanja, kada nema viškova iz prethodnog perioda i potom u januaru, februaru i martu. U tom periodu je kupljena najveća količina električne energije i taj odnos potrošnje viškova i kupovine električne energije čini elementarnu razliku koja, u ovom konkretnom slučaju, pokazuje da se, za elektranu koja je dimenzionisana prema višoj tarifi, ne isplati da pređe na jednotarifno merenje.

Korišćenjem trenutnih cena električne energije i obračuna za kupce-proizvođače, domaćinstvo koje je na dvotarifnom merenju bi tokom godinu dana Elektroprivredi Srbije platilo ukupno 64.134,17 RSD za potrošnju struje i dodatne troškove.

U slučaju da je ovo domaćinstvo na jednotarifnom merenju, godišnji trošak električne energije za domaćinstvo koje ima solarnu elektranu bi bilo 107.550,76 RSD.

Bez solarne elektrane cena električne energije bi bila 243.326,08 RSD, odnosno domaćinstvo bi ostvarilo uštedu od oko 44% u odnosu na standardne troškove električne energije.

Posmatrajući apsolutne brojeve, možemo zaključiti da su troškovi električne energije, u ovom konkretnom slučaju, niži na dvotarifnom merenju u odnosu na jednotarifno merenje. Međutim, možemo zaključiti da je sam iznos uštede veoma sličan bez obzira na tarifu.

Da li se jednotarifno merenje isplati za veće elektrane

Imajući u vidu da je posmatrana solarna elektrana snage od 7,36 kWp i da zadovoljava ukupnu potrošnju električne energije samo u višoj tarifi, odnosno oko 65% ukupne potrebe za električnom energijom, zanimalo nas je i kako bi izgledalo kada bi solarna elektrana bila dimenzionisana tako da pokriva ukupnu potrošnju električne energije i koristi jednotarifno merenje.

Teoretski posmatrano, na osnovu godišnje potrošnje električne energije u ovom domaćinstvu od 14.510 kWh, za potpuno zadovoljavanje sopstvene potrošnje, iz direktne potrošnje i viškova, bi bila potrebna elektrana snage od oko 12kW*.

* Domaćinstva u Srbiji mogu da izgrade solarnu elektranu za sopstvene potrebe maksimalne snage od 10,8kW.

Zaključak

Na osnovu svega navedenog, imajući u vidu cenu električne energije, važeći način obračuna za prozjumere kao i potrebne razlike u ulaganju sredstava za izgradnju solarne elektrane i limit snage za solarne elektrane koji je postavljen za domaćinstva – možemo zaključiti da se u ovom konkretnom slučaju domaćinstvu više isplati da budu na dvotarifnom, nego na jednotarifnom merenju.

Generalno, preporučujemo da domaćinstva ostanu na dvotarifnom merenju i u što većoj meri koriste prednosti jeftine tarife, kao i promenu navika i prilagođavanje profila potrošnje u domaćinstvu sa proizvodnjom solarne elektrane, kako bi imali što veći udeo direktne potrošnje i time ostvarili najveću uštedu na računu za električnu energiju.